Malo je onih koji mogu da za života priušte sebi veliko bogatstvo, koje se ne meri parama i materijalnim stvarima, a koje se, sa druge strane, ne može kupiti ni za kakve novce. Malo je onih koji su decenijama uspevali da se transformišu iz društva u društvo, iz sistema u sistem, a da iz onog starog prikupe sve što je valjalo i u novom budu za korak ispred svih. Malo je onih koji su godinama živeli za to da ostanu večni, da žive sa prošlim i sadašnjim generacijama i da budu putokaz generacijama koji dolaze.

Balaž Lajoš, ili kako ga bolje poznajemo – Ari, jedan je od tih večnih, bogatih  ljudi, koji su svoj život posvetili poslu koji je od nemerljivog značaja ogromnom broju ljudi. Ari je, još od 1971. godine aktivista u kulturi naše opštine, a pre svega on je čovek bez kog nijedan bitniji događaj u opštini Kula nije moguće zamisliti. Nema te predstave, likovne kolonije, smotre, skupa, nema te utakmice ili sportskog događaja koje „Foto Ari“ nije zabeležio. Još od davne 1971. pa do danas fotodokumentarna aktivnost ovog čoveka nešto je što nas zapanjuje i budi u nama dubok osećaj zahvalnosti i divljenja prema svemu što je uradio. Konačno, ove godine, Ari je postao dobitnik i najprestižnije nagrade u oblasti kulture naše opštine. „Zraci kulture“ su poslednja u nizu i svakako najvrednija nagrada koju je Ari zaslužio. Kako i sam kaže, nagrada koju je dobio kruna je svega što je do sada uradio:

– Izuzetno sam srećan zbog ovog velikog priznanja, pre svega zbog toga što se ono dodeljuje ljudima koji su postigli najveća dostignuća u našoj okolini, kada je kultura u pitanju. Drago mi je , takođe, što je reč baš o kulturi, s obnzirom na to da sam hroničar svih kulturnih događaja pune 43 godine, i drago mi je što o ovoj nagradi odlučuju ljudi koji su svoje godine posvetili kulturi, kazao je Ari.

Lajoš je jedan od malobrojnih Kruščićana koji može da se pohvali da je nosilac ovog priznanja. Još u ranoj mladosti pokazao je sklonosti ka ovoj vrsti posla, a prvi put se sa njim, kako kaže ,  susreo u osnovnoj školi u Kruščiću:

– Moj prvi učitelj Maksim Jeknić vodio je tada foto-kino sekciju, tada sam prvi put bio u dodiru sa ovom oblašću. Kod njega smo učili o tehničkoj i estetskoj kulturi. Ono što mi je posebno ostalo upečatljivo jesu njegove reči kojih se i dan danas sećam : „Deco, čuvajte ovaj materijal. Zajedno sa čovekom raste i njegovo delo“. Ove reči nikada neću zaboraviti.

Meštani Kruščića, ali i opštine Kula, nesumnjivo će večno ostati zahvalni na svakom dokumentu koji je zabeležen njegovim okom. Mnogi će na tim fotografijama prepoznati neko svoje vreme ili svoje ljude, dok će se drugi nadati da će Ari biti svedok i čuvar brojnih budućih bitnih događaja za našu sredinu.

Čestiteke i još mnogo uspeha.