Na muci se poznaju junaci, davno izgovorena i  toliko istinita rečenica. Upravo tako je bilo i u Kruscicu jedne veceri kada je nasem sugradjaninu i prijatelju iz nepoznatog razloga gorela kuca a u njoj se nalazili zena sa dvoje male dece a suprug i gazda kuce radio nocnu smenu. Kada se desio nemili dogadjaj prve komsije su odmah odreagovale i verovatno bi za sve bilo kasno da nisu bili na visini zadatka. Sasvim slučajno tu se zadesio i jedan momak koji nije često pominjan kod svojih sugrađana, jer se radi o nekome ko je skroman, neeksponiran i pre svega neko ko je vredan i spreman da radi svaku vrstu fizičkog posla ne bi li pomogao svojoj porodici. U pitanju je Predrad Pegi Takac. Momak koji je posle nekoliko sati provedenih u lokalnom kafiću ušao u svoju kuću i pripremao se za spavanje kroz prozor svoje sobe ugledao je ogroman plamen i ne razmisljajuci pohitao u pomoc. Od vlasnika kuce smo saznali da je imenovani ne razmisljajuci i herojski uz vatrogasce pristupio gasenju pozara ali je uradio jedan veliki iskorak, u odnosu na sve koji su se sklonili od ogromne vatre, uskocivsi sa vlasnikom kuce na tavan pun dima i u grotlo pozara kako bi sacuvali stambeni deo kuce. Upravo je taj momenat verovatno i prelomio tok cele situacije i uspeo da ublazi posledice katastrofe koja je bila na pomolu. Pozar je na tom mestu  zaustavljen i spaseno je ono sto je od vitalnog znacaja za porodicu koja tu stanuje a top je stambeni deo kuce ciji je krov pretrpeo stetu ali se moze sanirati. Sve je posle islo lakse ali je ostao nezaboravan momenat i cinjenica da je opet humanost i ljudski nagon da ucini dobro delo prevazisao strah i zato se ovim putem zahvaljujemo coveku po imenu Predrag Pegi Takac jer bi svi trebali da sledimo i u mnogim drugim sferama zivota ovakav nacin razmmisljanja. Mesna zajednica je uprilicila prigodan prijem za Pegija i u ime celog Kruščića zahvalila na ovom gestu, koji je zaista, od nemerljivog značaja..